Od 11. do 21. avgusta, u Segetu Donjem (Hrvatska), održan je mirovni kamp u kojem je učestvovalo preko 80 mladih iz Tuzle, Sombora, Srebrenice, Gornjeg Vakufa-Uskoplja, Mostara i Vukovara.
Svakog dana, mladi su imali priliku da prisustvuju edukativnim radionicama, te su prvih dana radili na razvijanju empatije, baveći se i pojmovima kao što su diskriminacija, tolerancija, stereotipi, predrasude, medijska manipulacija. „Kako ja mogu doprineti izgradnji mira?“, pitanje je za čijim odgovorim su tragali u narednim danima mirovnog kampa…
Centralni deo programa ovog kampa podrazumevao je radionicu Ratne fotografije, baziranu većinski na fotografijama ratnog fotografa Ron Haviva, sa kojim su mladi imali priliku i uživo razgovarati, putem Interneta.
Potom je mladima predstavljeno udruženje „Zaboravljena djeca rata“. Inicijativa IME JEDNOG RODITELJA, uspešno je izborila slobodu da umesto imena oca, upišemo ime jednog roditelja. Deca rođena kao posledica rata, zahvaljujući radu Udruženja, u Bosni i Hercegovini najzad su prepoznata kao posebna pravna kategorija. Zakon o zaštiti civilnih žrtava rata deci rođenoj kao posledica rata doneo je određene benefite za njih, iako ovaj zakon kasni punih 30 godina. Osvetljivanjem ove kategorije od strane države, učinilo je ovu kategoriju društvu vidljiviju, a društvo senzibilnije prema njoj.
„Ruke spajamo, mir stvaramo!“, slogan je koji su mladi izabrali za ovogodišnje majice koje su sa ponosom nosili čim su izradili svoje majice.
Tahir Žustra, novinar i bivši učesnik i voditelj naših kampova, mladima je održao radionicu “Medijska pismenost” na kojoj su mladi naučili kako da odaberu medije koje će pratiti i kojima će verovati, kako da ne nasedaju na senzacionalističke naslove, šta je to istraživačko novinarstvo…
Kroz zanimljiv kviz, Tahir je mlade naučio da medijska pismenost podrazumeva kompetencije važne za svakoga od nas, koje treba da posedujemo da bismo bili sposobni da aktivno učestvujemo u svim društvenim aktivnostima.
Tahir je probudio mlade i ostavio im mnogo tema za razmišljanje, stavljajući važnost konstantnog promišljanja kao prioritet…
Kao i svake godine, mladi su i sami bili kreatori radionica, te smo čitav jedan dan prepustili baš njima! Zanimljiv kviz, mnoštvo plesova, gluma, samoodbrana… Sjajno su se zabavili i naučili su neke nove veštine.
a
Na samom kraju mladi su predstavili svoje gradove kroz 10 rečenica i tako su sa drugima podelili dobre i loše stvari iz svog grada.
Fokusirali su se na ključne probleme mladih u svom gradu i dali su predloge za njihovo rešavanje. Ova radionica pomogla je mladima da se bolje upoznaju sa gradovima drugih učesnika, ali je bila i podsticaj da budu aktivniji u svojim zajednicama, da budu pokretači promene…
a
a
a
Ono na šta smo najponosniji Prosek godina ovogodišnjih voditelja je samo 24.
Gotovo svi ovogodišnji voditelji bili su učesnici na našim kampovima i to je najveći pokazatelj da ovaj projekat već 30 godina ima sjajne rezultate jer su rezultati – dobri ljudi, aktivisti i pokretači promena u svojim sredinama.